Sklapanjem motora završavaju se radovi reparacije celog motora ili nekog njegovog podsistema. Odnos prema procesu sklapanja ima veliki uticaj na buduće performanse i trajnost svakog motora

 

Statistika kaže da skoro polovinu uzročnika prevremenog otkaza repariranih motora čine uzroci izazvani prisustvom nečistoće u njemu. Ako se izuzmu kontaminanti koji prodru u motor tokom njegove eksploatacije (po pravilu zbog lošeg filtriranja), nečistoće lako mogu biti unete u motor pri njegovoj opravci. Te nepoželjne materije mogu biti poreklom iz okoline, posledica mašinske obrade ili nečistoća koja nije uklonjena sa delova koji su bili u motoru.

Stoga je veoma bitno da završna kontrola komponenti koje se ugrađuju bude odgovarajuća, kao i čistoća radnog prostora. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni, ugradnja komponenti vrhunskog kvaliteta i savršena mašinska obrada neće rezultira-ti željenim efektima.

 

RADNI USLOVI

Zbog nemarnog odnosa prema načinu sklapanja motora, habanje i abrazija biće evidentni na mnogim delovima motora. Jedan primer su čestice nečistoće sabijene između zaptivača glave i zaptivne površine. Kako nečistoća ne može prodreti na to mesto nakon sklapanja motora, to nesumnjivo znači da je mehaničar taj koji je uneo nečistoću. Na prvom mestu ruke i odeća mehaničara koji sklapa motor moraju biti čisti.

Naravno da će na vozilu uvek biti prisutna neka količina nečistoća, ali ako mehaničar ne posvećuje pažnju svojoj higijeni, onda mu ne treba poveravati ni motor.

Radno mesto za sklapanje motora mora biti čisto i izolovano od mašinske radionice, a posebno od odeljenja u kojima se stvaraju metalna strugotina, čestice od brušenja i slično. Takođe ne bi trebalo da bude smešteno blizu otvorenih vrata gde sa strujom vazduha može stići i prašina. Radni stolovi se moraju održavati čistim i ne treba na njima istovremeno vršiti neke druge aktivnosti od kojih nastaju čestice nečistoće i opiljci (čišćenje, ručna i mašinska obrada). Alat koji se koristi na radnom mestu za sklapanje motora se ne sme koristiti za rasklapanje motora ili druge radove na vozilu. Krpe koje se koriste moraju biti čiste i takve da ne ostavljaju dlačice.

Kako se većina delova podmazuje tokom sklapanja motora, kantica sa uljem mora biti čista i napunjena svežim motornim uljem odgovarajućeg kvaliteta i viskoziteta. Ali kada radni sto na kojem se vrši sklapanje motora nije čist, velika je verovatnoća da će se nečistoća sa stola zalepiti za podmazane delove i tako dospeti u motor. Najbolje je delove raspakivati, čistiti, prati i podmazivati neposredno pre ugradnje, kako bi se sprečila kontaminacija izvazduha.

 

ČISTOĆA DELOVA

Tokom mašinske obrade delova motora, kao i pri njihovoj izradi, na njihovim površinama i u unutrašnjosti neizbežno će se naći opiljci od mašinske obrade i drugi abrazivi. Mnogi delovi su složene konstrukcije i u njihovoj unutrašnjosti mogu biti skrivene razorne abrazivne čestice, iako spolja izgledaju savršeno čisti. Isto važi i za delove koji su već bili korišćeni u motoru i koji će biti ponovo ugrađeni – pored njihove ispravnosti neophodna je i apsolutna čistoća, jer oni na sebi nose produkte habanja iz perioda prethodnog rada motora.

Honovanje cilindara za sobom ostavlja dve vrste nečistoća na zidovima cilindara, fine abrazive iz kamenova za honovanje i mikroskopski sitnu gvozdenu prašinu. Ako se dozvoli da takva nečistoća ostane u repariranom motoru, ona će se u kombinaciji sa motornim uljem pretvoriti u veoma finu polir pastu. Posledice će se osetiti na svim pokretnim elementima motora, a na prvom mestu će se manifestovati kao prerano bočno habanje prstenova i žlebova na klipu. Srećom, ovako fini abraziv neće izazvati nagli otkaz motora niti neku tešku havariju. Osnovna neispravnost po kojoj se primeti da nešto nije u redu sa motorom posle opravke je prevelika potrošnja ulja koja se nije smanjila ni posle perioda razrade motora. Kada se primeti da su se klipni prstenovi prebrzo pohabali, po pravilu ishitreni zaključak je da je u pitanju bio neodgovarajući kvalitet materijala.

Odomaćena, ali pogrešna navika da se delovi peru motornim benzinom ili dizel gorivom nije zadovoljavajući postupak u pogledu otklanjanja ovog rasprostranjenog uzroka prevremenog habanja elemenata motora. Prvo, benzin i dizel gorivo nisu ni u zdravstvenom ni u ekološkom pogledu sredstva pogodna za pranje delova. Drugo, benzin i dizel gorivo NEĆE ukloniti te abrazivne čestice. Takođe, pranje bloka motora posle obrade u mašini za pranje delova nije ni blizu detaljno – tu se samo uklone krupne spoljašnje nečistoće i emulzija za honovanje. Ostatak detaljnog čišćenja cilindara i uljnih kanala poveren je isključivo mehaničaru.

Pravilan i preporučeni postupak za čišćenje honovanih cilindara je ribanje četkom, sa sapunicom i toplom vodom. Posle ispiranja, provera čistoće se vrši tako što bela krpa kojom se pređe preko površine cilindra mora ostati čista. Siva boja na krpi znači da je zaostalo još abraziva na cilindrima. Kada je čišćenje uspešno obavljeno, cilindre treba prebrisati čistom lako nauljenom krpom da bi se sprečila korozija obrađenih površina.

Često је izvor kontaminacije cele unutrašnjosti motora nečistoća nataložena u uljnim vodovima u bloku ili u kolenastom vratilu. Ona može poticati od ranije (npr. talozi ulja), ali to mogu biti i opiljci zaostali od bušenja cilindara ili brušenja kolenastog vratila.

Ako je motor pretrpeo ozbiljnu havariju, kao što je zaribavanje, treba računati na to da je sigurno došlo do raznošenja čestica odvojenog materijala po celom motoru. Na primer, hladnjak za ulje je idealno mesto za sakupljanje čestica koje će ili ometati normalan protok ulja ili će ponovo biti pokrenute i nošene uljem do radnih površina. Kako se hladnjak za ulje uglavnom ne može rasklopiti radi čišćenja, u takvom slučaju se on bez razmišljanja mora zameniti!

 

KONTROLA DELOVA

Nabavku delova uvek treba vršiti kod pro-verenog snabdevača. Ipak, i veliki proizvođači naglašavaju da, iako se ne može sumnjati kvalitet, uvek postoji mogućnost da pogrešna ili neispravna komponenta nekako stigne do kupca. U nastavku se navode neki od mogućih slučajeva.

Oštećenja pri transportu – Put od proizvođača do potrošača je često dug i ambalaža nije uvek u mogućnosti da zaštiti osetljive delove od negativnih uticaja vibracija, udaraca, temperature ili vlage. Zato mehaničar mora proveriti sta-nje sadržaja pakovanja, kako se neka neispravnost ne bi ispoljila kasnije, kada delo-vi već budu ugrađeni.

Greška pakovanja – Pogrešan deo u pakovanju, raspareni komplet, pogrešno označeno pakovanje, greška u katalogu… Mnogi proizvođači delova u pratećim informativnim materijalima naglašavaju da je mehaničar dužan da proveri da li novi deo odgovara ugradnji (poređenjem sa izgrađenim delovima) – udeo ljudskog rada u pakovanju delova je velik i do greške, mada veoma retko, ipak može doći. Kao i oštećeni, pogrešno upakovani delo-vi se moraju reklamirati dobavljaču pre ugradnje, uz zamenu za ispravne.

Pogrešno očitavanje iz kataloga – Pri naručivanju delova takođe može doći do greške ukoliko se slučajno odabere neodgovarajuća stavka iz kataloga ili kada nema dovoljno podataka o motoru.

Mnoge komponente, iako identične po dimenzijama ili nekim drugim karakteristikama, mogu imati znatno drugačije karakteristike koje se na prvi pogled ne mogu uočiti, te se posledice mogu ispoljiti u vidu nezadovoljavajućeg rada motora.

Deo koji nedostaje – Propust pri sklapanju u vidu izostavljenog ili pogrešno postavljenog dela pada isključivo na teret mehaničara – takvi propusti mogu voditi ka teškim havarijama motora.

Korišćeni i obnovljeni delovi – Odgovornost kod odlučivanja u vezi ponovne ugradnje korišćenih delova je velika. Delovi kod kojih postoje bilo kakve sumnje u njihovo stanje trebali bi da budu zamenjeni, a ako to nije moguće, treba biti svestan problema do kojih može doći zbog upotrebe pohabanih komponenti ili delova repariranih na način koji proizvođač nije predvideo.

 

LJUDSKI FAKTOR

Izrada, mašinska obrada i reparacija radnih površina delova zadatak je skupih i preciznih mašina. Ipak, ljudi su ti koji upravljaju tim mašinama, pakuju i razvrstavaju delove, donose odluke… Zato je mehaničar koji ugrađuje delove i sklapa motor poslednji koji ima priliku da interveniše pre nego što neka nepravilnost promakne i utiče na budući rad motora. Čistoća, maksimalna koncentracija i obraćanje pažnje na detalje možda nisu jedini, ali su veoma bitni faktori za dobijanje obnovljenog pogonskog agregata optimalnih karakteristika.