Motor je sačinjen od velikog broja delova međusobno spojenih u jednu funkcionalnu celinu. Nalegajuće površine mogu biti obrađene na različite načine, a kvalitet površine je kompromis između tehničkih zahteva sa jedne, te vremena i troškova obrade sa druge strane. Da bi se sprečilo da bilo kakav fluid prodre između spojenih delova, koriste se zaptivači od mekog i prilagodljivog materijala. Materijal je takav da se, kad se sabije pri sklapanju, može prilagoditi nepravilnostima dodirnih površina i па taj način ostvari potpuno zaptivanje nepokretnog sklopa.

Osim za sprečavanje da dođe do isticanja ili mešanja tečnosti potrebnih motoru, zaptivači se koriste i za gasove. Neželjeni prodor vazduha u usisne kanale (tzv. falš vazduh) u kojima može vladati veliki podpritisak, ometa proces regulacije napajanja motora. Sa druge strane, ne sme se dozvoliti da izduvni gasovi iz motora stignu u atmosferu pre kraja izduvne cevi. Pored neželjenog zvuka zbog propuštanja zaptivača izduvne grane, deo gasova bi umesto da se odvodi izduvnim sistemom mogao prodreti i u kabinu. Posledice ne treba ni spominjati.

 

Materijal od kojeg će biti zaptivač (kao i to da li će ga uopšte biti) ne zavisi samo od radnih uslova, već i od oblika, konstruktivnih karakteristika i materijala nalegajućih površina. Za izradu zaptivača se uglavnom koriste vlaknasti ili elastični materijali, tj. materijali na bazi papira, gume-ni   materijali,  azbestna vlakna (danas izbačena iz upotrebe zbog kancerogenos-ti), bezazbestna vlakna, metalne folije, kao i kombinacije navedenog. Tokom eksploatacije, materijal se može trajno deformisati, što ga nakon rasklapanja čini nepodobnim za ponovnu upotrebu.

Zaptivač cilindarske glave u motoru svakako ima najteže radne uslove, ali i ostali zaptivači, oni koji zaptivaju rashladnu tečnost, ulje, usisne vodove, izduvni sistem…

U posebnu vrstu spadaju O-ring zaptivači. Oni su napravljeni od elastomera i postavljaju se u žleb obično pravougaonog preseka, u kojem se deformišu pod dejstvom pritiska delova i vrše zaptivanje. Mogu zaptivati sa čeone strane ili po obimu. Koriste se kod zaptivanja donje strane mokrih cilindarskih košuljica, uljnih kanala i vodova, za pumpe za ulje, pumpe za vodu, kućišta termostata…

O-ring zaptivače uvek treba staviti nove, jer materijal od kojih su napravljeni ima svoj radni vek. Prilikom postavljanja neophodna je pažnja da se ne uvrnu ili ne uštinu i preseku. Površine i žleb za O-ring moraju biti ispravni, a konstrukcija sklopa koji se zaptiva takva je da po pravilu nema potrebe za zaptivnom masom.

Zaptivač glave motora mora da obezbedi hermetičko zaptivanje komore za sagorevanje, i istovremeno da spreči isticanje rashladnog sredstva i motornog ulja. Po tom pitanju, zbog veoma visokih pritisaka koji nastaju tokom sagorevanja, savremeni motori postavili su teške zahteve ali ne samo pred zaptivače glave. Pravilan i dugotrajan rad moguć je samo optimalnim usklađivanjem svih elemenata – bloka motora, zaptivača glave, glave motora i zavrtnjeva.

Zavrtnji glave motora su vezivni elementi bloka motora, zaptivača i glave motora. Sila koju oni stvaraju je veoma bitan činilac u sveukupnom zaptivanju gasnih produkata sagorevanja, ulja i rashladnog sredstva. Taj zadatak mora biti ispunjen pri svim uslovima, i u hladnom i u zagrejanom motoru, i pri niskim i pri visokim pritiscima.

Iz ekonomskih razloga u serijskoj proizvodnji, proizvođači motora su 80-tih godina prošlog veka razvili sistem zaptivanja glave motora kod kojih više nije bilo potrebe za naknadnim dotezanjem zavrtnjeva. Na sličan način, posle zamene zaptivača glave više nije bilo potrebe za pritezanjem zavrtnjeva u više faza.

Važan preduslov za pouzdano zaptivanje sklopa bez potrebe za naknadnim dotezanjem zavrtnjeva je obezbediti veliku i ujednačenu silu pritezanja preko cele zaptivne površine. To je postignuto primenom zavrtnjeva koji se istežu u oblast plastičnih deformacija. Kada se postigne određeni moment zatezanja, zavrtnji se dalje zakreću za zadati ugao, koji ih trajno deformiše. Zbog toga nije potrebno njihovo naknadno dotezanje. Zavrtanj sa plastičnom deformacijom je u stanju da elastično reaguje na dinamičke promene u prostoru između zaptivnih površina, tj. poboljšana je njegova prilagodljivost.

Primenom metoda zatezanja moment-ugao varijacije u silama pritezanja su u granicama ±10%. Kod običnog metoda pritezanja, na zadati moment, sile pritezanja variraju ±30%. Razlog je u rasipanju vrednosti momenta zatezanja zbog uticaja koeficijenata trenja ispod glave vijka i u navoju. Zato navoji u bloku moraju biti čisti i neoštećeni, a navoji na zavrtnjima i glave zavrtnjeva lako podmazani.

Zavrtnji glave motora garantuju siguran ali i rastavljiv spoj. Ipak, to ne znači da se isti zavrtnji mogu ponovo upotrebiti. Metodom pritezanja moment-ugao, zavrtnji se trajno plastično izdužuju. Nakon rasklapanja, jasno je da će biti duži nego novi zavrtnji. Zato uvek treba koristiti nove zavrtnje. Kada se motor zagreje, zavrtnji se još više izdužuju. To se posebno odnosi na motore od aluminijumske legure, zbog različitih koeficijenata toplotnog širenja materijala.

U najgorem slučaju, zavrtnji koji su ponovo upotrebljeni mogu pući ili mogu stići do dna navoja u bloku motora i prouzrokovati oštećenje. Zato, sigurnosti radi, zavrtnje glave motora treba koristiti samo jednom. Samo tako će se garantovati visok pritisak na zaptivnim površinama, potreban za pouzdan i nepropusan spoj.

Na kraju, veoma je bitno koristiti isključivo zavrtnje od kvalitetnih proizvođača. Oni zadovoljavaju sve zahteve postavljene od strane proizvođača motora i savršeno se slažu sa zaptivačima glave iste firme. Naravno, uz njih se uvek isporučuju i smernice vezane za postupak pritezanja zavrtnjeva koji se mora bezuslovno poštovati. Važno je napomenuti da se uputstva ne razlikuju samo među različitim proizvođačima, mogu postojati i razlike od motora do motora.

 

 

Redosled   i   moment  pritezanja  vijaka:

Pritezati treba postepeno i unakrst, u neko-liko prolaza, povećavajući moment pritezanja do predviđene vrednosti. Redosled pritezanja treba biti takav da na deo odnosno na zaptivnu površinu uvek deluje što ravnomerniji pritisak. Sa pritezanjem treba biti umeren, jer se navoji u aluminijumskim delovima mogu veo-ma lako oštetiti. Zbog nepravilnog pritezanja zaptivač bi mogao iskliznuti iz zahvata, a može doći i do deformacije ili loma nekog od delova. Činjenica je da se prejakim stezanjem neće dobiti ništa bolje zaptivanje nego što se postiže i sa normalnim momentom. Ukoliko se na spoju javi curenje, uzrok uglavnom nije u maloj sili stezanja nego je nešto drugo u pitan-ju, što treba naći i otkloniti.

Trenje u navojima: Materijal koji je izabran za vijke i podloške, oblik i dubina navoja zajedno  sa  odgovarajućim mazivom  obezbediće da se u toku sklapanja na zaptivač deluje tačnim pritiskom. Svako povećanje trenja zbog npr. neodgovarajućih ili mekanih podloški, oštećenog navoja i krivih ili istegljenih vijaka može prouzrokovati znatno smanjenje korisnog pritiska na spoju i povećati mogućnost da dođe do izostanka zaptivanja.

Čistoća: Sklapanje u nečistim uslovima značajno umanjuje zaptivne osobine zaptivača. Strano telo ili ostatak starog zaptivača bi lako moglo prouzrokovati curenje, dok zaprljani ili korodirani navoji stvaraju veće trenje pa samim tim i manji pritisak na zaptivač za isti moment stezanja. Rupe za vijke i čivije za centriranje moraju biti proverene i očišćene, jer u njima lako može ostati nečistoća nastala pri čišćenju delova.

 

Kvalitet površine: Mašinsku obradu karakteriše određena hrapavost površine, sa kojom će zaptivač ili zaptivna masa moći da izađu na kraj. Ozbiljna ogrebotina na dodirnoj površini nastala nekim oštrim alatom pri rasklapanju, neće moći biti zatvorena zaptivačem i biće dovoljna da fluid koji bi trebao ostati u motoru nade put napolje.

 

Stručna ugradnja zaptivača glave

 

Od izuzetne je važnosti da se pridržavate fabričkog uputstva za ugradnju.

Treba pažljivo očistiti i odmastiti zaptivne površine, ukloniti sve ostatke naslaga i zaptivača. Očistiti svo ulje i nečistoće iz navoja u bloku motora. Proveriti da navoji nisu oštećeni i da se vijci glave mogu lako uvrtati. Odstraniti sve oštre ivice i nadvišenja sa površina delova i proveriti ravnost elemenata preko cele nalegajuće površine i po potrebi korigovati obradom u specijalizovanim radionicama. Proveriti  da  li  su  čivije  ili čaure za centriranje na svojim mestima i da li su im odgovarajuće rupe na suprotnoj površini čiste.

Pažljivo centrirati zaptivač glave na blok motora (bez dodatnih zaptivnih sredstava) da se ne bi oštetila površinska prevlaka. Ako za   tim   postoji   potreba,   naneti TANAK sloj zaptivne mase i ostaviti neko vreme da se malo osuši.Pažljivo postaviti glavu motora na zaptivač.

Naneti malu količinu ulja na navoj i sa donje strane glave novih vijaka. Ako se postavljaju i podloške, nauljiti oblast između podloške i glave vijka. Uvek koristiti nove vijke glave i njihove podloške.

Napomena: ne nanositi ulje na površinu podloške koja je okrenuta prema glavi motora. Vijke pritezati po redosledu propisanom od strane proizvođača (unakrst ili spiralno, od sredine ka krajevima), pritezati stupnje-vito u skladu sa instrukcijama. U radioničkim uputstvima UVEK postoje detaljni podaci i uslovi pritezanja skoro svih sklopova – nisu samo glava motora i ležajevi kolenastog vratila ti koji se pritežu moment-ključem. U te podatke spadaju redosled pritezanja, moment, sredstvo za podmazivanje, napomena da li se moraju vijci ili podloške zameniti i sl.

Proizvođači delova, zaptivača i zaptivnih masa ulažu velike napore u unapređenje svojih proizvoda, u cilju povećanja pouzdanosti spoja i radi smanjenja učešća ljudskog faktora. Ali, savremene tehnologije i napredne konstrukcije su bezvredne ako se mehaničar ne pridržava ni osnovnih pravila. A svakako i motor koji na sebi ima neke tragove curenja ne može služiti na čast onome ko ga je sklapao.